Mk 10-12
10
1 Nerazrješivost ženidbe
(Mt 19, 1–12)
Krenuvši odande, dođe u judejski kraj i na onu stranu Jordana. I opet mnoštvo nagrnu k njemu, a on ih po svojem običaju ponovno poučavaše.
2 A pristupe farizeji pa, da ga iskušaju, upitaše: »Je li mužu dopušteno otpustiti ženu?« 3 On im odgovori: »Što vam zapovjedi Mojsije?« 4 Oni rekoše: »Mojsije je dopustio napisati otpusno pismo i – otpustiti.« 5 A Isus će im: »Zbog okorjelosti srca vašega napisa vam on tu zapovijed. 6 Od početka stvorenja muško i žensko stvori ih. 7 Stoga će čovjek ostaviti oca i majku da prione uza svoju ženu; 8 i dvoje njih bit će jedno tijelo. Tako više nisu dvoje, nego jedno tijelo. 9 Što dakle Bog združi, čovjek neka ne rastavlja!«
10 U kući su ga učenici ponovno o tome ispitivali. 11 I reče im: »Tko otpusti svoju ženu pa se oženi drugom, čini prema prvoj preljub. 12 I ako žena napusti svoga muža pa se uda za drugoga, čini preljub.«
13 Isus i djeca
(Mt 19, 13–15; Lk 18, 15–17)
Donosili mu dječicu da ih se dotakne, a učenici im branili. 14 Opazivši to, Isus se ozlovolji i reče im: »Pustite dječicu neka dolaze k meni; ne priječite im jer takvih je kraljevstvo Božje! 15 Zaista, kažem vam, tko ne primi kraljevstva Božjega kao dijete, ne, u nj neće ući.« 16 Nato ih zagrli pa ih blagoslivljaše polažući na njih ruke.
17 Opasnost bogatstva
(Mt 19, 16–30; Lk 18, 18–30)
I dok je izlazio na put, dotrči netko, klekne preda nj pa ga upita: »Učitelju dobri, što mi je činiti da baštinim život vječni?« 18 Isus mu reče: »Što me zoveš dobrim? Nitko nije dobar doli Bog jedini! 19 Zapovijedi znadeš: Ne ubij!
Ne čini preljuba!
Ne ukradi!
Ne svjedoči lažno!
Ne otmi!
Poštuj oca svoga i majku!«
20 On mu odgovori: »Učitelju, sve sam to čuvao od svoje mladosti.« 21 Isus ga nato pogleda, zavoli ga i rekne mu: »Jedno ti nedostaje! Idi i što imaš, prodaj i podaj siromasima pa ćeš imati blago na nebu. A onda dođi i idi za mnom.« 22 On se na tu riječ smrkne i ode žalostan jer imaše velik imetak.
23 Isus zaokruži pogledom pa će svojim učenicima: »Kako li će teško imućnici u kraljevstvo Božje!« 24 Učenici ostadoše zapanjeni tim njegovim riječima. Zato im Isus ponovi: »Djeco, kako je teško u kraljevstvo Božje! 25 Lakše je devi kroz ušice iglene nego bogatašu u kraljevstvo Božje.«
26 Oni se još većma snebivahu te će jedan drugome: »Pa tko se onda može spasiti?« 27 Isus upre u njih pogled i reče: »Ljudima je nemoguće, ali ne Bogu! Ta Bogu je sve moguće!«
28 Petar mu poče govoriti: »Evo, mi sve ostavismo i pođosmo za tobom.« 29 Reče Isus: »Zaista, kažem vam, nema ga tko ostavi kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili djecu, ili polja poradi mene i poradi evanđelja, 30 a da ne bi sada, u ovom vremenu, s progonstvima primio stostruko kuća, i braće, i sestara, i majki, i djece, i polja – i u budućem vijeku život vječni. 31 A mnogi prvi bit će posljednji i posljednji prvi.«
32 Treći navještaj muke i uskrsnuća
(Mt 20, 17–19; Lk 18, 31–34)
Putovali su tako uzlazeći u Jeruzalem. Isus je išao pred njima te bijahu zaprepašteni, a oni koji su išli za njima, prestrašeni.
Tada Isus opet uze dvanaestoricu i poče im kazivati što će ga zadesiti: 33 »Evo, uzlazimo u Jeruzalem i Sin Čovječji bit će predan glavarima svećeničkim i pismoznancima. Osudit će ga na smrt, predati poganima, 34 izrugati i popljuvati. Izbičevat će ga, ubit će ga, ali on će nakon tri dana ustati.«
35 Molba Zebedejevih sinova
(Mt 20, 20–28; Lk 22, 24–27)
I pristupe mu Jakov i Ivan, sinovi Zebedejevi, govoreći mu: »Učitelju, htjeli bismo da nam učiniš što te zaištemo.« 36 A on će im: »Što hoćete da vam učinim?« 37 Oni mu rekoše: »Daj nam da ti u slavi tvojoj sjednemo jedan zdesna, a drugi slijeva.« 38 A Isus im reče: »Ne znate što ištete. Možete li piti čašu koju ja pijem, ili krstiti se krstom kojim se ja krstim?« 39 Oni mu rekoše: »Možemo.« A Isus će im: »Čašu koju ja pijem pit ćete i krstom kojim se ja krstim bit ćete kršteni, 40 ali sjesti meni zdesna ili slijeva nisam ja vlastan dati – to je onih kojima je pripravljeno.«
41 Kad su to čula ostala desetorica, počeše se gnjeviti na Jakova i Ivana. 42 Zato ih Isus dozva i reče im: »Znate da oni koji se smatraju vladarima gospoduju svojim narodima i velikaši njihovi drže ih pod vlašću. 43 Nije tako među vama! Naprotiv, tko hoće da među vama bude najveći, neka vam bude poslužitelj! 44 I tko hoće da među vama bude prvi, neka bude svima sluga. 45 Jer ni Sin Čovječji nije došao da bude služen, nego da služi i život svoj dade kao otkupninu za mnoge.«
46 Jerihonski slijepac Bartimej
(Mt 20, 29–34; Lk 18, 35–43)
Dođu tako u Jerihon. Kad je Isus s učenicima i sa silnim mnoštvom izlazio iz Jerihona, kraj puta je sjedio slijepi prosjak Bartimej, sin Timejev. 47 Kad je čuo da je to Isus Nazarećanin, stane vikati: »Sine Davidov, Isuse, smiluj mi se!« 48 Mnogi ga ušutkivahu, ali on još jače vikaše: »Sine Davidov, smiluj mi se!« 49 Isus se zaustavi i reče: »Pozovite ga!« I pozovu slijepca sokoleći ga: »Ustani! Zove te!« 50 On baci sa sebe ogrtač, skoči i dođe Isusu. 51 Isus ga upita: »Što hoćeš da ti učinim?« Slijepac mu reče: »Učitelju moj, da progledam.« 52 Isus će mu: »Idi, vjera te tvoja spasila!« I on odmah progleda i uputi se za njim.
11
1 IV. ISUSOVO DJELOVANJE U JERUZALEMU
Mesijanski ulazak u Jeruzalem
(Mt 21, 1–11; Lk 19, 28–40; Iv 12, 12–19)
Kad se približe Jeruzalemu, Betfagi i Betaniji, do Maslinske gore, pošalje dva učenika 2 i kaže im: »Hajdete u selo pred vama. Čim u nj uđete, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i vodite. 3 Ako vam tko reče: ‘Što to radite?’ recite: ‘Gospodinu treba’, i odmah će ga ipak ovamo pustiti.«
4 Otiđoše i nađoše magare privezano uz vrata vani na cesti i odriješe ga. 5 A neki od nazočnih upitaše: »Što radite? Što driješite magare?« 6 Oni im odvrate kako im reče Isus. I pustiše ih. 7 I dovedu magare Isusu, prebace preko njega svoje haljine i on zajaha na nj. 8 Mnogi prostriješe svoje haljine po putu, a drugi narezaše zelenih grana po poljima. 9 I oni pred njim i oni za njim klicahu: »Hosana! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! 10 Blagoslovljeno kraljevstvo oca našega Davida koji dolazi! Hosana u visinama!«
11 I uđe u Jeruzalem, u Hram. I sve uokolo razgleda, pa kako već bijaše kasno, pođe s dvanaestoricom u Betaniju.
12 Neplodna smokva
(Mt 21, 18–19)
Sutradan su izlazili iz Betanije, a on ogladnje. 13 Ugleda izdaleka lisnatu smokvu i priđe ne bi li na njoj što našao. Ali došavši bliže, ne nađe ništa osim lišća jer ne bijaše vrijeme smokvama. 14 Tada reče smokvi: »Nitko nikada više ne jeo s tebe!« Čuli su to njegovi učenici.
15 Izgon trgovaca iz Hrama
(Mt 21, 12–17; Lk 19, 45–48; Iv 2, 13–22)
Stignu tako u Jeruzalem. On uđe u Hram i stane izgoniti one koji su prodavali i kupovali u Hramu. Mjenjačima isprevrta stolove i prodavačima golubova klupe. 16 I ne dopusti da itko išta pronese kroz Hram. 17 Učio ih je i govorio: »Nije li pisano: Dom će se moj zvati Dom molitve za sve narode? A vi od njega načinili pećinu razbojničku!«
18 Kada su za to dočuli glavari svećenički i pismoznanci, tražili su kako da ga pogube. Uistinu, bojahu ga se jer je sav narod bio očaran njegovim naukom. 19 A kad se uvečerilo, izlazili su iz grada.
20 Osušena smokva. Vjera i molitva
(Mt 21, 20–22)
Kad su ujutro prolazili mimo one smokve, opaze da je usahla do korijena. 21 Petar se prisjeti pa će Isusu: »Učitelju, pogledaj! Smokva koju si prokleo usahnu.«
22 Isus im odvrati: »Imajte vjeru Božju. 23 Zaista, kažem vam, rekne li tko ovoj gori: ‘Digni se i baci u more!’ i u srcu svome ne posumnja, nego vjeruje da će se dogoditi to što kaže – doista, bit će mu! 24 Stoga vam kažem: Sve što god zamolite i zaištete, vjerujte da ste postigli i bit će vam! 25 No kad ustanete na molitvu, otpustite ako što imate protiv koga da i vama Otac vaš, koji je na nebesima, otpusti vaše prijestupke.«
27 Odakle Isusu vlast?
(Mt 21, 23–27; Lk 20, 1–8)
I dođu opet u Jeruzalem. Dok je obilazio Hramom, dođu k njemu glavari svećenički, pismoznanci i starješine. 28 I govorahu mu: »Kojom vlašću to činiš? Ili tko ti dade tu vlast da to činiš?« 29 A Isus im reče: »Jedno ću vas upitati. Odgovorite mi pa ću vam kazati kojom vlašću ovo činim. 30 Krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi? Odgovorite mi!« 31 A oni umovahu među sobom: »Reknemo li ‘od Neba’, odvratit će ‘Zašto mu dakle ne povjerovaste?’ 32 Nego, da reknemo ‘od ljudi’?« – Bojahu se mnoštva. Ta svi Ivana smatrahu doista prorokom. 33 I odgovore Isusu: »Ne znamo.« A Isus će im: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«
12
1 Vinogradari ubojice
(Mt 21, 33–46; Lk 20, 9–19)
I uze im zboriti u prispodobama: »Čovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. 2 I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga. 3 A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku. 4 I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga. 5 Trećega također posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše.«
6 »Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleći: ‘Poštovat će sina moga.’ 7 Ali ti vinogradari među sobom rekoše: ‘Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša.’ 8 I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda.«
9 »Što li će učiniti gospodar vinograda? Doći će i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima.
10 Niste li čitali ovo Pismo:
Kamen što ga odbaciše graditelji
postade kamen zaglavni.
11 Gospodnje je to djelo –
kakvo čudo u očima našim!«
12 I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu.
13 Porez caru
(Mt 22, 15–22; Lk 20, 20–26)
I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u riječi. 14 Oni dođu i kažu mu: »Učitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko jer nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? Da damo ili da ne damo?« 15 A on im reče prozirući njihovo licemjerje: »Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!« 16 Oni doniješe. I reče im: »Čija je ovo slika i natpis?« A oni će mu: »Carev.« 17 A Isus im reče: »Caru podajte carevo, a Bogu Božje!« I divili su mu se.
18 Uskrsnuće mrtvih
(Mt 22, 23–33; Lk 20, 27–40)
Dođu k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaju ga: 19 »Učitelju, Mojsije nam napisa: Umre li čiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djeteta, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu. 20 Sedmorica braće bijahu. Prvi uze ženu i umrije ne ostavivši poroda. 21 I drugi je uze te umrije ne ostavivši poroda. I treći jednako tako. 22 I sedmorica ne ostaviše poroda. Najposlije i žena umrije. 23 Komu će biti žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer sedmorica su je imala za ženu.«
24 Reče im Isus: »Niste li u zabludi zbog toga što ne razumijete Pisama ni sile Božje? 25 Ta kad od mrtvih ustaju, niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebesima. 26 A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako Mojsiju reče Bog: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev? 27 Nije on Bog mrtvih, nego živih. Uvelike se varate.«
28 Najveća zapovijed
(Mt 22, 34–40; Lk 10, 25–28)
Tada pristupi jedan od pismoznanaca koji je slušao njihovu raspravu. Vidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: »Koja je zapovijed prva od sviju?« 29 Isus odgovori: »Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin Bog naš Gospodin je jedini. 30 Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje!«
31 »Druga je: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. Nema druge zapovijedi veće od tih.«
32 Nato će mu pismoznanac: »Dobro, učitelju! Po istini si kazao: On je jedini, nema drugoga osim njega. 33 Njega ljubiti iz svega srca, iz svega razuma i iz sve snage i ljubiti bližnjega kao sebe samoga – više je nego sve paljenice i žrtve.«
34 Kad Isus vidje kako je pametno odgovorio, reče mu: »Nisi daleko od kraljevstva Božjega!« I nitko se više nije usuđivao pitati ga.
35 Krist, Sin i Gospodin Davidov
(Mt 22, 41–46; Lk 20, 41–44)
A naučavajući u Hramu, uze Isus govoriti: »Kako pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov? 36 A sam David reče u Duhu Svetome:
Reče Gospod Gospodinu mojemu:
‘Sjedi mi zdesna
dok ne položim neprijatelje tvoje
za podnožje nogama tvojim!’
37 Sam ga David zove Gospodinom. Kako mu je onda sin?«
Isusov sud o pismoznancima
(Mt 23, 1–36; Lk 20, 45–47)
Silan ga je svijet s užitkom slušao. 38 A on im u pouci svojoj govoraše: »Čuvajte se pismoznanaca, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, 39 prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama; 40 proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda!«
41 Udovičin novčić
(Lk 21, 1–4)
Potom sjede nasuprot riznici te promatraše kako narod baca sitniš u riznicu. Mnogi bogataši bacahu mnogo. 42 Dođe i neka siromašna udovica i baci dva novčića, to jest jedan kvadrant. 43 Tada dozove svoje učenike i reče im: »Doista, kažem vam, ova je sirota udovica ubacila više od svih koji ubacuju u riznicu. 44 Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj žitak.«
Tekst Biblije preuzeti iz Biblije u izdanju Kršćanske sadašnjosti; izvor: online Biblija, Kršćanska sadašnjost
Audio: Zaklada "Čujem, Vjerujem, Vidim"
Svakog dana u našem programu možete poslušati Biblijsko čitanje u 5:30 i 22:30 sati. Za raspored čitanja koristi se linearni način čitanja kako bismo kroz čitavu godinu pročitali Bibliju od Korica do korica.
